недеља, 24. април 2016.

Нада Петровић / Реч




Реч



Зрно соли
Кап смоле
За иконе
И тапије
Док се руке
Смерно моле
У молитви
Псовка скрије
Мед осоли
Јед разлије

Прегршт воде
Са извора
Где се вила
Горска крије
Капља вина
Ил отрова
Траг у трагу
Да сакрије

Све што хоће
И што снева
Кад га има
Да га нема
Да се смеје
И кад боли
И немуштост
С муком слије

Да се живот
Не пресоли
И остави
Без темеља
Кућне змије


                               Нада Петровић


недеља, 03. април 2016.

Нада Петровић / Привид




Привид

Клечати са птицом међ отвореним длановима
или ходити од коца до коца међу којима је бодљикава жица?
Слобода је привид оних који ударају у маховином прекривене зидове.
Демократија је омча о коју виси мач на нити паучине као винска мушица.
А живот? Живот је још једна лаж, као и смрт, јер све је учаурено у међупростору
између два трена, у вакууму времена које постаје жрвањ живог блата свакодневице,
која нас меље а да то не желимо, или нам није дато, да приметимо.

                                                                  Нада Петровић

Фотографија са нета, нема име аутора...