Нада Петровић / Реч

Реч

Зрно соли

Кап смоле

За иконе

И тапије

Док се руке

Смерно моле

У молитви

Псовка скрије

Мед осоли

Јед разлије

Прегршт воде

Са извора

Где се вила

Горска крије

Капља вина

Ил отрова

Траг у трагу

Да сакрије

Све што хоће

И што снева

Кад га има

Да га нема

Да се смеје

И кад боли

И немуштост

С муком слије

Да се живот

Не пресоли

И остави

Без темеља

Кућне змије

                               Нада Петровић

Нада Петровић / Привид

Привид

Клечати са птицом међ отвореним длановима

или ходити од коца до коца међу којима је бодљикава жица?

Слобода је привид оних који ударају у маховином прекривене зидове.

Демократија је омча о коју виси мач на нити паучине као винска мушица.

А живот? Живот је још једна лаж, као и смрт, јер све је учаурено у међупростору

између два трена, у вакууму времена које постаје жрвањ живог блата свакодневице,

која нас меље а да то не желимо, или нам није дато, да приметимо.

                                                                  Нада Петровић

Фотографија са нета, нема име аутора...