PETPARAČKA SAPLITANJA ODJEDNOM I TEK TAKO
noćas je vetar zaspao pre mene
a ja vrtložila, uvijala, previjala
u laži se, od bolova,
tim očajem pripadanja i van sebe-
kletvom muklom, rečju teškom
vrelokrvljem premetala
noćas se sećanje na put spremalo
svakorečjem sitnog slova
na daleko a izbliza ja ga pratim
reč narečja naricanjem kad izustim
razjarenog plača ridaj tad (p)ostanem
zaboravom mišje rupe da iskopam
saplitanjem sopstvenosti po navici
i bez straha od hrabrosti tek nadošle
u kišu sam se i oluju,
u nevreme pre vremena i pre svega
gradonosnim gromoglasjem junačila
Jasmina Popović
Fotografija - Dragan Petrović - Đenka
