понедељак, 29. мај 2017.

Нада Петровић / Одговори на непостављена питања




Одговори на непостављена питања

На коју то црту треба летвицу да ставе да не прескочим
Која је дубина она пресудна након које пуца плућна марамица
(Питам да зароним, бар два педља и дубље и даље)
Иза које маске да се скријем да не буде само отисак лица
Са које висине да скочим на ноге да се не дочекам
Колико себе да оточим да пресуши, да немам да дам
И да се све распрши као водена пара кад се промаја направи
Колико неко треба да је глув да не чује када се јавим
Сва та питања постављала јутрос са буђењем
Одговор стигао у току дана. Мера сам ја себи сама
Она која сабија ко у ступу сваки орган
Везује мртве чворове на венама све док се поглед не замути
Исцурео песак из пешчаника живота.
Све почиње из почетка, али почетак никако да се врати
Не постоји више ни трунка која би да по стаклу склизне
Смејем се гласно кад неког има, ко би могао, да наслути
И одлазим док смех ме, који је само шупљи одјек. у стопу прати
Док ми се сенке случајних џелата иза леђа ко јагањци близне.

Нада Петровић


недеља, 28. мај 2017.

Нада Петровић / Господе помилуј



Господе помилуј


Неколико пријатеља ми је болно
душа им се с телом опрашта
ћутим јер немам ништа да им пружим
сем молитве безгласне
Господе помилуј.

Народ је мој све више болестан
душа нам се из тела спашава
немам ништа за лек и утеху
сем молитве безгласне
Господе помилуј

Свет постаје стргнути свлак
на коме се непомен-губари роје
немам ништа за спас
сем молитве безгласне
Помилуј Господе.

                        Нада Петровић

                            28.05.2017.




четвртак, 25. мај 2017.

Нада Петровић / Срицање



Срицање

Учим читање
између редова
миц по миц, 
слово по слово.
Сричем слогове у себи,
ослушкујем наглас.
Кад затворим новине
дуго посматрам паука у средини мреже
разапете међ’ довратцима.
Ћутањем чворујем тишину
док говор заборављам.

Нада Петровић



среда, 24. мај 2017.

Nada Petrović / Tunel



Dugo ova noć traje
Obzorja ni u snovima
I sve se u tminu stopilo
Postalo grotlo napuštenog tunela
Između dva izgubljena svetla
Postajem drveni prag među šinama
Pećinske senke preko mene bauljaju
Pitam se da l sam postojala onda
Kada je sada sve isto kao da me nema

                                                     Nada  Petrović



уторак, 23. мај 2017.

Nada Petrović / Tajna

Tajna
Sanjaću te noćas kako žanješ zrelo klasje,
kako međ dlanovima odvajaš zrna od osiljke,
kako toplim dahom veješ snove
za kristalno jutro u kom ćeš da otvoriš prozor
i šapneš tajnu ptici.
Okrenuću se na drugu stranu
i zateći ću te kako trebiš reči
za kasnu setvu još jednog stiha
kako bdiš nad slogovima
i ostavljaš znakove uzvika
da te po njima nađem
Posle prvih petlova
probudiće me cvrkut
i tajna koju ću da uvežem u čvor
da ne zaboravim.

субота, 20. мај 2017.

Нада Петровић / Затварање круга



Затварање круга

Потребно ми је да се повучем
да се склоним
да ме нема
између две тишине да отворим пролаз
ћутању и сумњи
у нешто што се котрља, креће, лети, маше крилима
да се претворим и нестанем из видокруга
да затворим круг и да се вратим на почетак
да учворим пупчану врпцу и прекинем
довод ваздуха и крви
да заборавим
да избришем све трагове
и сва слова урезана у пролазност и сећање
да се одморим од себе саме која се нада
да ће бити боље
да се вратим без осећања
без потребе да себе преиспитујем
на ком сам раскршћу погрешила.


                                                Нада Петровић



                                             



петак, 19. мај 2017.

Mensur Ćatić / BALADA O PIJAČARIMA


BALADA O PIJAČARIMA

jednog ćeš dana sama
ući u sjenu velikog bagrema
i krik daleke ptice nad svjetlom dana
neće ti dati da se probudiš
moje pjesme same bez mene
opet će se zaljubiti u tvoje oči
i gledati te tupo kao pijačari
koji prodaju stare knjige
ostale iza mrtvih
koji nisu imali nikoga

Mensur Ćatić


Nada Petrović / Pučina pukline



Pučina pukline

Ti pred čijim gladnim pogledom skrivam prazne ruke,
ti pred čijim teturanjem sklanjam se u stranu da ne vidiš klecanje,
ti koji si u stalnom strahu da ne otkriješ da sam prestala da se borim, 
ti koji dok mucaš od bola i ne slutiš da ti nije dato da čuješ moje jektanje nutarnje,
da spoznaš kako mi je dok čekam da se vrata zatvore i ulice prigrle tvoje korake,
da bih skinula masku poluosmeha koja visi kao isprana zastava na katarci
da bih se okrenula ka pučini pukline gde nestaje osećanje da postojim.
Ti nikada nisi i nikada nećeš da naslutiš kako se ostatka života bez tebe bojim.

                                                                               Nada Petrović


Eduard Asadov / U isti prozor gledali su dvoje



​"U isti prozor gledali su dvoje:
Jedan je video smrt i strah,
Vatru, patnju i tugu,
Uobičajenog nam sveta krah.

Drugi je video proleće,
Cvetajuće bašte i nebo plavo,
Prelijepi list zeleni ...
U isti prozor gledali su dvoje ... "



Eduard Asadov



Нада Петровић / Нова игра


Нова игра

Моја туга
Град градила
У врлети
Међ камењем

Она зида
А ја рушим
Са камена
Камен скидам

Она туче
Где сам слаба
Видарица
Ране видам

Од расвита
До смираја
Овој борби
Никад краја

Све се врти
Као чигра

Ал кад једном
Посустане
Знам
Кренуће нова игра


                                            Нада Петровић