Nada Petrović / Reč u zbegu

Збирка прича "РЕЧ У ЗБЕГУ" говори о свему ономе о чему се ћути... А ћути се...

Ћути се о онима који се нису из рата вратили...
Ћути се о онима који су из борби једва живу главу извукли...
Ћути се о онима који и дан данас кошмаре имају...
Ћути се о онима који су због бомбардовања завршили на психијатрији...
Ћути се о онима који свој једини оброк у контејнерима траже...
Ћути се о онима којима извршиоци шаљу решења за попис имовине...
Ћути се о онима који су добили решења за рушење својих уџерица...
Ћути се о онима који су са дипломама и који раде на пијаци цептећи од страха да не наиђу комуналци....
Ћути се о уништеним фабрикама након ослобођења од тираније...
Ћути се о федерима ( погле чуда забранише да их зовемо речју која постоји у званичном језику нашем)
Ћути се о бездушнима који оставише старе да сами у селу цркавају...
Ћути се о лоповима који и црно испод нокта отимају...
Ћути се о поповима који се моралних норми не придржавају...
Ћути се о пијанцима и о њиховим породицама.
Ћути се о онима који су отишли преко границе и на своје заборавили...
Ћути се о онима који беже са прадедовског огњишта иако им се душа у парампарчад кида...
Ћути се о опустелим селима... 
Ћути се... Једино понека РЕЧ У ЗБЕГУ остане... Као цртежи у пећини... 
Ћути се... А не би требало... 
Како ће нам деца ћутање опростити?

Nada Petrović / Razlog postoji

Dragi prijatelji

Obaveštavam vas da će ovaj blog sve manje biti aktivan.

Razlog možete videti na fotografiji.

Sve vam najbolje od srca želim

Nada

Nada Petrović / Kokoško budi drug, daj mi krila jedan krug

Kokoško budi drug, daj mi krila jedan krug

Radila sam u Ratku Mitroviću- Kragujevac… Uništiše ga lošom privatizacijom… 
Radila u Stankomercu… Doneli neki zakon koji poslodavcu nije odgovarao…Postala tehnološki višak… Ni dinar otpremnine…
Radila u Rusiji, za Puteve iz Užica… Ne uplatiše penziono u Srbiji… Zavrnuše me za platu, i još što šta… Jedva živu glavu izvukoh… 
Radila u Exingu… Postala tehnološki višak zbog smeštanja Miškovića u zatvor ( smanjeni obim posla)… Ni dinar otpremnine…
Pomeriše godine za odlazak u penziju…
Sada sam na privremenopovremenim poslovima… Kad ima i kolko ima... Najčešće pedesetak dana godišnje...
Mogu da umrem gladna socijalnu pomoć neću dobiti zbog kuće i okućnice… A ni zbog obraza, navikla sam kičmu da podmetnem a ne da prosim…
Ako hoću da otvorim firmu na birou će da mi daju oko 1000 evra koje ću morati da vratim državi u roku od desetak meseci…
Osećam da sam diskriminisana… Da sam bila lezbejka, migrant ili iz manjinske grupe, ili stranac-investitor ne bi mogli ovako sa mnom…
Za to vreme dobijam poruke da ne objavljujem ovakve stvari na FBu… Pa šta mogu da mi urade? Da me smeste u zatvor? Pa imaću bar tri obroka dnevno? Da me kazne? Pa gde ćeš veću kaznu nego što sve ovo gledam, a nemoćna sam bilo šta da promenim?

PS: I kokoške se sklone da ih lisice ne potamane, a ja nemam gde. Nemam krila, a nemam ni rezervnu domovinu.

                                      Nada Petrović

Nada Petrović / I zmije podpraguše će nas prokleti

I zmije podpraguše će nas prokleti

U selima Srbije je 50.000 napuštenih kuća i oko 145.000 u kojima trenutno niko ne živi!
Za to vreme on kaže da je ,,мудро што је Меркел подигла наталитет Немачке увозом миграната"! …
Za to vreme oni planiraju da nasele migrante… Među migrantima skoro da i nema žena, znači oni će našim ćerkama, sestrama, unukama decu da prave??!!
Za to vreme svakog dana se na 4 sata jedan ubije u Srbiji…
Za to vreme se svakog dana dva puna autobusa i malo više mladih i pravih i školovanih uputi u tuđinu da bi preživelo…
Za to vreme kilogram kupina se otkupljuje za 30 dinara, a malina se otkupljivala za 50 dinara…
Za to vreme se za lečenje dece skuplja novac putem SMSova, a novac za promenu pola, sa svim hormonskim terapijama, se pokriva iz budžeta…
Za to vreme dve i po godine ubijaju nas u pojam pričom da li će onaj da ode u zatvor ili neće zbog one za koju nismo znali dok nije ubijena…
Za to vreme Zadruga nudi 100000 evra minimum da optuženi za ubistvo uđe u njenu štalu…
Za to vreme neko bi da organizuje referendum iako bi kako god formulisano referendumsko pitanje bilo protivustavno…
Za to vreme objavljuju da će migrantima da daju preko milion za pokretanje biznisa, a nama, ako se skinemo sa biroa da bismo pokrenuli samozapošljavanje, deset puta manje… Usput mi bi taj novac državi vratili kroz prireze, poreze, nareze, a oni su kao migranti zaštićeni…
Za to vreme strancima daju desetine hiljada evra da nas zaposle da bi nam dali platu od 200 evra…
Za to vreme neko plaća onu što sat vremena gleda u magarca… Magarcu niko ništa nije platio…
Za to vreme većinu zabole qurac, a posle kada krenu da nam siluju decu, unuke, biće aman pomagajte… Posle će se neko naći pametan da nam objasni da nas qurcem pobediše… Kako da nas ne pobede kad je naša alatka bolna?
Za to vreme… Ma šta ja da pričam? Ko sam ja? Neko ko je napisao zbirku priča koja govori i o tome… Neko kome su pedesetak ljudi maksimalno te priče pročitali. Ma pišem uz vetar i sama znam. Nerazumno je gluvom vikati i slepom namigivati; najviše je gluv onaj ko ne želi da čuje i slep onaj ko ne želi da vidi…
Ja pokušavam svojim konstantnim pisanjem o selu koje umire čist obraz da sačuvam, iako sam svesna da su malobrojni koje to zanima… Rekoh konstantnim jer i priče koje su objavljene i roman koji će uskoro u štampu, pa i pesme koje ovde objavljujem i koje planiram da ukoričim čim se stvore uslovi; sva su ta moja pisanija vezana za selo koje umire, a kad selo umre ni mi nećemo postojati…
I još nečega sam svesna… Čak i zmije podpraguše će nas prokleti što ih bez doma ostavljamo, a kamo li neće zarasla groblja i zakatančene kapije…

PS: PoDpraguše namerno napisah… IspoD praga su koji se od tuge urušava…
Autor fotografije je Zoran Savić, a fotografija je nastala u Dragovu. Dragovo je u Pomoravskom okrugu, a ne u nekoj vukojebini Bogu iza nogu…

                                                       Nada Petrović