Kokoško budi drug, daj mi krila jedan krug
Radila sam u Ratku Mitroviću- Kragujevac… Uništiše ga lošom privatizacijom…Radila u Stankomercu… Doneli neki zakon koji poslodavcu nije odgovarao…Postala tehnološki višak… Ni dinar otpremnine…
Radila u Rusiji, za Puteve iz Užica… Ne uplatiše penziono u Srbiji… Zavrnuše me za platu, i još što šta… Jedva živu glavu izvukoh…
Radila u Exingu… Postala tehnološki višak zbog smeštanja Miškovića u zatvor ( smanjeni obim posla)… Ni dinar otpremnine…
Pomeriše godine za odlazak u penziju…
Sada sam na privremenopovremenim poslovima… Kad ima i kolko ima... Najčešće pedesetak dana godišnje...
Mogu da umrem gladna socijalnu pomoć neću dobiti zbog kuće i okućnice… A ni zbog obraza, navikla sam kičmu da podmetnem a ne da prosim…
Ako hoću da otvorim firmu na birou će da mi daju oko 1000 evra koje ću morati da vratim državi u roku od desetak meseci…
Osećam da sam diskriminisana… Da sam bila lezbejka, migrant ili iz manjinske grupe, ili stranac-investitor ne bi mogli ovako sa mnom…
Za to vreme dobijam poruke da ne objavljujem ovakve stvari na FBu… Pa šta mogu da mi urade? Da me smeste u zatvor? Pa imaću bar tri obroka dnevno? Da me kazne? Pa gde ćeš veću kaznu nego što sve ovo gledam, a nemoćna sam bilo šta da promenim?
PS: I kokoške se sklone da ih lisice ne potamane, a ja nemam gde. Nemam krila, a nemam ni rezervnu domovinu.
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар