Укупно приказа странице

петак, 2. октобар 2015.

Борислав Хорват / Како си мирна кућо



***

Како си мирна кућо!
Из незнања изнајмљујем те
за гробницу,
и кријући се од мртваца
идем на врховима прстију
да не узнемирим
оне којима је
суђено касније да умру...

                   Борислав Хорват

(ПС: 2003 година... Броширани повез... Ћирилица... 23 cm... 411 страна... Неотворена... На бетону прекривеном старим ћебетом, неколико корака од зелене пијаце... 100 динара... )



Пабло Неруда / Забрањено је




Забрањено је

Забрањено је плакати а да се нешто не научи,
пробудити се, а не знати шта са собом,
плашити се својих сопствених успомена.

Забрањено је не смејати се проблемима,
не борити се за оно што желиш,
одустати од свега због сопственог страха,
да отвариш своје снове.

Забрањено је да оставиш своје пријатеље,
не покушати разумети све што сте заједно проживели,
и звати их само онда када су неопходни.

Забрањено је не бити свој пред другима,
претварати се пред људима до којих ти није стало,
изигравати кловна да би те памтили,
и заборавити све којима је заиста стало до тебе.

Забрањено је не учинити све за себе самог,
бити уплашен од живота и од онога чиме те живот обавезује,
не живети сваки дан до последњег даха.

Забрањено је да ти недостаје неко без радости,
да заборавиш његов осмех и очи,
а све зато што је он изабрао другачији пут од твог,
забрањено је заборавити његову прошлост,
заменити је његовом садашњошћу.

Забрањено је не покушавати схватити друге,
мислити да је њихов живот вреднији од твог,
не спознати да свако има свој пут и славу.

Забрањено је не стварати сопствену причу,
не имати тренутак за оне којима си потребан,
не разумети да је живот оно што даје,
а такође и оно што узима.

Забрањено је не потражити срећу,
не живети живот са позитивним ставом,
не сматрати да увек можемо бити бољи.

Забрањено је заборавити да без тебе
овај свет не би био исти.


                             Пабло Неруда




Нада Петровић / Поезија / Кућа...



Кућа...

Улазим у ту кућу,
понекад,
без речи, без мисли,
само да ухватим ваздух,
и да издахнем...

Гледам, а не видим,
слушам, а не чујем,
не говорим, нити ћутим,
као да не постојим.

Рекоше да чују како јаучем
да се до неба чује,
како набрајам,
како се дижем и падам...
Рекоше, а ја не верујем.

Икона још увек стоји на зиду
само се кров урушава.

                                           Нада Петровић



Тадеуш Ружевич / Можда то није био дом

                             


                               Mожда то није био дом



Можда то није био дом
овај дом
у коме плачу ствари

сада се све разјаснило
то је била обична чекаоница
чекаоница на железничкој станици
коју сви напуштају
у одређено време
остају тамо ствари
посуђе
и ситнице
које могу да употребљавају други људи

                                 Тадеуш Ружевич









Васко Попа / Косово Поље




Косово Поље

Поље као свако
Длан и по зеленила

Млад месец коси
Пшеницу селицу
Два укрштена сунчева зрака
Слажу је у крстине

Кос наглас чита
Тајна слова расута по пољу

Божури стасали до неба
Служе четири црна ветра
Сједињеном крвљу бојовника.

Поље као ниједно
Над њим небо
Под њим небо.


             Васко Попа