недеља, 22. мај 2016.

Нада Петровић / Нарицаљка над невидећим




Срећну звезду на небу,
тек неколико одабраних виде,
још мање је оних који верују
да је у сутону, да је у обзорју,
да је чак и у очима
када затворим капке, а не сањам
 и ево ме где на коленима
међ' онима који бауљају
како вагам да ли да је скинем
да им примакнем очима
и где одустајем
јер ако падне на земљу упалиће траву и шибље
и сажежаће очињи вид онима што тмину носе у виделу
ако је приближим праху и пепелу
запепелићу је у чемеру и јаду
зато (и не само зато) ево ме како ћутке наричем
над судбином невидећих и неверујућих
што подмећу грбине за самаре и дрвена седла
да узјаше белосветки олош и да одозгоре надгледају
како светлост трне са надом што тоне
како Карастрадију из дана у дан запљускује црно
и од црнила још црње и горе.


                                Нада Петровић 


4 коментара:

  1. Страдија, још и Карастрадија... Да не буде и црње.

    ОдговориИзбриши
  2. Срећну звезду на небу,
    тек неколико одабраних виде,...Нек теку дани наши одбројани!

    ОдговориИзбриши
  3. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши