недеља, 26. јун 2016.

Нада Петровић / След ствари



След ствари


Песнике срећа заузда
Опусти радост боре и речи
Опусти небо и земља
Нестане све сем имена
Једног јединог имена
Које се сања
Које се причињава
Које одређује распон азбуке
Ил абецеде , свеједно,
Поремети след ствари
Отупи сва чула
Ублажи импулсе
Јед разблажи

Песник се не може бити
Док срце пева
И рука такт даје
У ритму песме која се слушала
А можда и није чула
Гради у облацима дворце
За пуста острва пројектује куће

Песницима треба ставити ултиматум
Песме ил срећа...Смех или речи...
Без милости и скрупула
Без грама пажње и бриге
Па нека сами одлуче.



                                   Нада Петровић











2 коментара: