Ни прикрадамо нити склањамо
стамен каменом стамено
каменимо
јеком одјек јечећи
крунимо
себе одасуте досипамо у нутрину
Мрамором оптачемо ћутање
мраморно
басамцима оковани
подпрагушом и витим ребрима
своји на своме јесмо а ко
да смо се скрили у туђини
Митимо и мамимо мајчиним
млеком и очевом клетвом
из трмке дувара прадедовских,
стару матицу за прегршт воска
тек рођеним кћерима и
синовима крила за праг да залепимо
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар