Veliki Brat zvani Pokemon
ušao je u naše dvorište, preskočio prag, zavukao se u podrum, frižider ili
orman... Pa neka ga, reći će mnogi... Pa neka ga reći ću i ja, pre druge kafe,
dok se još nisam probudila... Pa neka ga, reći će i oni što prodaju izvore
vode, banje, rudnike, ko da im je to „tatko na tapiju upis’o“... Pa neka deca
izađu malo napolje, ionko stalno kukamo da su se zakucala samo i jedino za
monitore, čujem kako neko tamo negde mrmori...
Dobro... Ne mislim baš da
je nekoga briga šta radim ja, šta radiš ti, šta radi on... Al’ verujem da je
nekoga tamo briga za to šta mislimo Mi... Orvelovsko ispiranje mozga ne može da
se dovede do kraja ako se misao ne rasčivija i učvori onako kako VB odgovara...
Nego... Ajde nekoliko
pretpostavki:
·
Haker, pedofil, skine putanju vašeg
deteta...
·
Lopov, haker, sazna gde, kako, koliko...
·
Terorista, haker, vidi, čuje, zna...
·
I iznova, decu nam dresiraju da trče ka
Pokemanima...
Priklonismo se Noći veštica,
zaboravismo Komendije i Maškare... Stoj... Moram da prekinem... Čekaj me...Vratiću
se... Vratiti čim kliknem na Pokemona...
Zlatni Skrabej
Нема коментара:
Постави коментар