недеља, 31. јул 2016.

Teorije zavere više ne postoje, postoje teorije istine, zar ne???






Veliki Brat zvani Pokemon ušao je u naše dvorište, preskočio prag, zavukao se u podrum, frižider ili orman... Pa neka ga, reći će mnogi... Pa neka ga reći ću i ja, pre druge kafe, dok se još nisam probudila... Pa neka ga, reći će i oni što prodaju izvore vode, banje, rudnike, ko da im je to „tatko na tapiju upis’o“... Pa neka deca izađu malo napolje, ionko stalno kukamo da su se zakucala samo i jedino za monitore, čujem kako neko tamo negde mrmori...
Dobro... Ne mislim baš da je nekoga briga šta radim ja, šta radiš ti, šta radi on... Al’ verujem da je nekoga tamo briga za to šta mislimo Mi... Orvelovsko ispiranje mozga ne može da se dovede do kraja ako se misao ne rasčivija i učvori onako kako VB odgovara...
Nego... Ajde nekoliko pretpostavki:
·         Haker, pedofil, skine putanju vašeg deteta...
·         Lopov, haker, sazna gde, kako, koliko...
·         Terorista, haker, vidi, čuje, zna...
·         I iznova, decu nam dresiraju da trče ka Pokemanima...
Priklonismo se Noći veštica, zaboravismo Komendije i Maškare... Stoj... Moram da prekinem... Čekaj me...Vratiću se... Vratiti čim kliknem na Pokemona...

                                             Zlatni Skrabej





Нема коментара:

Постави коментар