Nada Petrović / Kao plima, kao zaborav

Kao plima, kao zaborav

Jesi li se od puta odmorila sestro po peru?
Kako je tamo i boli li smrt???
Ovde sve po starom... 
Pametni ćute...
Neka čudna tišina polegla kao magla
ili ja ne čujem kakofoniju zvukova...
Gledam u jednu tačku koja postaje tvoj lik
i plačem bez suza...

Reci mi,
sve mi reci,
gde, kuda, zašto, kako...

Progovori pre jauka koji osećam da nadolazi
kao plima, kao zaborav...

                                                    Nada Petrović