Јасмина Јаца Поповић / ZAKLETVOM DO POSLEDNJEG DABOGDAVANJA

ZAKLETVOM DO POSLEDNJEG DABOGDAVANJA

u grudima mi pregršt krvavih milosrdnih srdaca
preplašena jata ptica, tri sunca i ispovest lovca na umoru-
po pergamentu pogrešnih nauma pisana, iz sad u nikad okretana
tačka je uvek na kraju -šapat je da se čuje

nad sokakom prosjaka, svanuća zapevka jezom prelomljena-
a ja tražim besna gubljenja svesti i savesti, bestragiju tražim
poslednjom bih snagom let u prelet i konačišta uzglavlje mi misao
u raju zlatokrilog sećanja na Poslednje Carstvo Istine
mir bih da budem jednom, da mogu, moć da imam samo

pod prstima tuce užarenih, razdražljivih proticanja vremena
koga nema bez njega se može -u ne može pretvorena od muke
pod grudima jauk porebrice, tužnu boju sukrvice
i prelom begoumne kosti krijem, duh i dah u sebelov pretačem
nezacelivost rana i kasna gladovanja pred pričest poslednju

ćutim, nemam kome ovu tišinu poput tovara
plačem, nemam kome ovu kap očinju
umirem. nemam kome sopstvenu smrt u amanet

U kraj se, da prođem! - začuh joj glas i ne bi me strah

Jasmina Popović