Нада Петровић / Фотографије

Нада Петровић / Фотографије

1)      Фотографија највернијих пратилаца на блогу

(пошто не верујем да су све наши, значи будно око Великог Брата прати)

Уколико нисам у праву молим оне који ову фотографију виде да у коментарима напишу реч - две о 24.03. 1999. године. 

Нада Петровић / Џаба бајка о слободи

Џаба бајка о слободи 

Е мој прадеда... Џаба си ти са војском, преко гудура... Џаба утезао поломљена ребра... Џаба неколико година покушавао да станеш на сопствене ноге и видиш како слобода твојој нејачи крчи путеве у боље сутра.

А и ти, мој деда, џаба си јео туцану циглу уместо алеве паприке у млакој води, у логору где је више било смрти него живота, џаба си се борио против авети падавице коју си добио онда када су те оставили голог да дочекаш зору под леденом кишом, џаба си и узалудно покушавао да останеш довољно дуго жив да видиш како ти унуци доносе гуњ и пребацују га преко поцепане коже кроз коју су кости извиривале. Не дочека, ни њих ни слободу о којој си говорио у данима када ти крвава пена није на уснама била.

Прабаба и ти си џаба на кућном прагу ушице од секире дочекала лобањом преко које је била црна марама утегнута годинама уназад. Џаба си стајала на тим вратима да сачуваш огњиште крај кога си причала приче у којима је почетак и крај била слобода.

Па и ти деда, што узе пушку да браниш голоруку чељад и њиву и поток и слободу. Џаба ти је све то било. Исто џаба као што је отац радио у руднику, у Застави, на грађевини. Џаба сте вас двојица међусобно говорили о слободи која се назире, џаба сте свима причали ту бајку...

А и ти мајко, знаш ли да је џаба било то што што си причу о слободи с колена на колено преносила, о зори која свиће, о тесту среће које нараста ако се буде поштен и добар, вредан и радан.

Џаба нам свака ваша суза, сваки ваш извор крви којима воћке заливасте, џаба гробови које нам као међаше остависте. Све је џаба. Још увек се слобода не назире.

                                                                Нада Петровић

Нада Петровић / Борба за опстанак

Борба за опстанак 

Сада више није важно

шта смо изгубили, а шта добили,

шта су нам отели или смо сами дали,

шта смо заборавили или нисмо запамтили,

шта смо предали, а шта продали,

чему смо се надали, а шта постали,

чему тежили, а где смо стигли...

Сада више није важно

колико смо речи заборавили,

колико смо туђег трабуњања научили,

како смо могли и смели мртве да не пребројимо,

где нам је била свест и савест да рањене не лечимо,

како смо прихватили да на стид и на срам пљунемо,

наше ћерке и сестре на пијацу голог тела да износимо,

нашим синовима и браћи да у буквице запишемо

и да их жигошемо као јаловце и нераднике,

кукавице и издајнике...

Сада више није важно

зашто смо клечећи пружали руке за окове,

али пре тога црно испод нокта дали да нам узму,

децу да нам уче како су им родитељи злотвори,

да нам младеж трују поганштином несоји,

да нас лече тако да лека никад не нађемо...

Сада више ништа није важно

сем да се саборнички збијемо у редове.

Почиње борба за опстанак наше нејачи.

                                  Нада Петровић

                                22. 03.2018.

Nada Petrović / Strahovi naši nasušni

Strahovi naši nasušni

Incest
Pedofilstvo
Ubistva
Muželoštvo
Strah

Globalizam
Satanizam
Politička korektnost
Izvršitelji
Izvršioci
Strah

Rijaliti
Migranti
Propaganda
Bela kuga
Opustela sela
Granica bez graničara
Pogranice bez ljudi
Strah

Depresija
Autizam
Mizoginija
Mizandrija
Reči koje se završavaju sa CID
Strah

Reči koje umiru
Kultura koju ubijaju
Zatvoreni muzeji
Zabranjene knjige
Svi oblici gladi
Strah

Agresije
Represije
Nemanje alternative
Uranijum, plutonijum, piralen,
Strah

Egoizam
Šovinizam
Fašizam
Izam, izam, izam
Strah me je

Strah me je da ne počnemo
Smrti da se bojimo.

Nada Petrović
06.03.2018.

Мирослав Б. Душанић / Чин

Чин

да бих изашао

из Самоће

да бих оставио
Траг

из муља вадим
Крст

износим га на
Голготу

Мирослав Б. Душанић

Фотографија из албума Наде Петровић