Џаба бајка о слободи
Е мој прадеда...
Џаба си ти са војском, преко гудура... Џаба утезао поломљена ребра... Џаба неколико
година покушавао да станеш на сопствене ноге и видиш како слобода твојој нејачи
крчи путеве у боље сутра.
А и ти,
мој деда, џаба си јео туцану циглу уместо алеве паприке у млакој води, у логору
где је више било смрти него живота, џаба си се борио против авети падавице коју
си добио онда када су те оставили голог да дочекаш зору под леденом кишом, џаба
си и узалудно покушавао да останеш довољно дуго жив да видиш како ти унуци доносе
гуњ и пребацују га преко поцепане коже кроз коју су кости извиривале. Не
дочека, ни њих ни слободу о којој си говорио у данима када ти крвава пена није
на уснама била.
Прабаба и
ти си џаба на кућном прагу ушице од секире дочекала лобањом преко које је била
црна марама утегнута годинама уназад. Џаба си стајала на тим вратима да сачуваш
огњиште крај кога си причала приче у којима је почетак и крај била слобода.
Па и ти
деда, што узе пушку да браниш голоруку чељад и њиву и поток и слободу. Џаба ти
је све то било. Исто џаба као што је отац радио у руднику, у Застави, на
грађевини. Џаба сте вас двојица међусобно говорили о слободи која се назире,
џаба сте свима причали ту бајку...
А и ти
мајко, знаш ли да је џаба било то што што си причу о слободи с колена на колено
преносила, о зори која свиће, о тесту среће које нараста ако се буде поштен и
добар, вредан и радан.
Џаба нам
свака ваша суза, сваки ваш извор крви којима воћке заливасте, џаба гробови које
нам као међаше остависте. Све је џаба. Још увек се слобода не назире.
Нада Петровић
Надо, Надо... Има ли наде?
ОдговориИзбришиDzaba ili uludo je ovde opste pravilo kad je rec o slobodi.
ОдговориИзбришиKad ste se izborili zasto uludo dadoste,tako da je dzaba I borba a o zrtvama da se ne spominje.