Укупно приказа странице

уторак, 22. новембар 2016.

Нада Петровић / Четерес и прве



Четерес и прве

Док су у срце, у лице, у длан,
веровали смо покривени дном,
да је коначно паду дошао крај,
да се стид може носити као самар.
Жив се човек на све навикне,
ал' сада кад дође на ред погача и со,
кад пљунуше у сузе и крвави зној,
сећам се баба Цоле која говорише
последње речи свог човека
пред стројем четерес прве
„ Леба вам се и со огадио...
Кажите ми бар што“
                                                    Нада Петровић



Fotografija je iz lične arhive 


петак, 18. новембар 2016.

Луис Матео Дијес / Писмо




Писмо

Свако јутро долазим у канцеларију, седам, палим лампу, отварам актовку и пре него што почнем с дневним пословима, дописујем један ред у дугом писму у коме, већ четрнаест година, детаљно објашњавам разлоге за самоубиство.

 Луис Матео Дијес






четвртак, 17. новембар 2016.

Nada Petrović / Prodavačica knjiga




Prodavačica knjiga

"Malo njih zna šta hoće... Većinom se vrti u krug i traži nešto, ako im to nešto staviš ispred očiju, onda olakšavaš i sebi i njima, a izbor tog nečega sa naše strane zavisi od toga koliku će proviziju da dobijemo... Znači, neko plaća da se ljudi u knjižari osećaju staromodnima ako u zadnji deo odu, u onaj deo gde su klasici... Niko ne želi da bude staromodan, jer to ujedno znači da ima i zastarela shvatanja i da vuče u kontra smeru od progresa... A ako tako sagledamo stvar onda je i Dostojevski i Leonardo i Bah i mnogi koji su sada izloženi u galerijama pre za muzeje... A muzeji su magacini gde se izlaže ono što je pripadalo pokojnicima, ako se tako gleda onda muzej može da se shvati i kao pomoćna prostorija za odbačene stvari... I sam se tu pomalo osećaš odbačenim zato što ti je sve na dohvat ruke, a ipak van kontrole... Nemaš prava da kažeš da nešto nije u redu, da bilo šta kritikuješ, da se suprotstaviš, jer odmah će njih stotine i stotine da stanu sa druge strane i dokazuju ti da nisu u pravu... I kada bi ponaosob svakom od tih koji tvoje viđenje ne odobravaju uspeo da ukažeš na greške, na propuste i promašaje, kako da dokažeš ljudima kojih nema, vekovima koji su prohujali, klasicima koji su istrajali, a tebe i sve što je tvoje uskoro će da zaborave?... Uskoro je relativan pojam: Dan, dva, mesec, dva, godina, dve, jedno koleno, retko kada drugo, a kao po pravilu nakon drugog kolena tebe nema... I ničega nema od onoga što si ti sem nekoliko procenata krvi koje deliš sa potomcima... A potomci mogu biti geniji, mogu biti bleda lica svakidašnjice, ili ubice... Mogu biti u vremenu za koje nikada nećeš saznati da li traje“... Prodavačica knjiga naglo presta da govori, okrenu se ka meni i iznova postavi pitanje: „Izvinite, koju ste ono knjigu tražili?

                                              Nada Petrović




понедељак, 14. новембар 2016.

Posledice bombardovanja Srbije 1999. godine... Podsetnik...


                                     1999. 


Srbiju su bombardovali: Belgija, Kanada, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Španija, Turska, V. Britanija i SAD
U Srbiji se do 1999. registrovalo između 15.000 i 20.000 novih slučajeva kancera, da bi taj broj već 2004. dostigao cifru od 30 000 novih bolesnika.
Mora se znati da su NATO snage bombardujući SR Jugoslaviju prekršile sledeće međunarodne konvencije, rezolucije i protokole:
  • - Konvenciju o delovanju na životnu sredinu donetu 1977.
  • - Konvencija o zaštiti svetske prirodne baštine 1982.
  • - Stokholmsku deklaraciju o životnoj sredini 1972.
  • - Dodatni protokol broj 1 u Ženevskoj konvenciji. U oblasti zaštite žrtava međunarodnih ratnih konflikata 1949.
  • - Konvenciju o zabrani upotrebe određenih ubojnih sredstava.
  • - Bečku konvenciju o zaštiti ozonskog omotača
  • - Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozon (1987. sa izmenama 1997.)
  • - Rezoluciju Potkomiteta za prevenciju diskriminacije i zaštitu manjina komisije UN za ljudska prava iz 1996. i 1997.
Ovo je samo deo teksta koji je preuzet OVDE.. 


 

Нада Петровић / Чај за скидање шећера




Чај за скидање шећера

Успут сам га чула, успут људима причала. Неки су ми у старту рекли да не верују, да немају намере да пробају, да неће да се играју својим здрављем, да више верују у лекове него у бабске враџбине. Други су пробали па одустали. Изговарали се лењошћу, заборавом, немарношћу. Неки су испоштовали до краја. Многима је који су пробали је помогло.  Моје је да вам кажем, а ви сами одлучите, ако имате проблем са повишеним шећером, да ли ћете или нећете да пробате. Оно што је најважније не може да штети, а знам неке којима је помогло.

Начин припреме:

3 шаке пасуљевине
3 шишарке од белог кукуруза
Стави се у 3 литре воде и кува на лаганој ватри док не уви на 1,5 литара
Процеди се. Остави неколико сати да слегне талог. Одлије се све до талога ( талог се баци) у чисту стаклену флашу и сваког јутра, наштину,  испија по једна шољица за кафу. Након пола сата може да се доручкује.

Пасуљевина
     
Шишарка од кукуруза


Кад кажем шољица онда стварно мислим на оне мале шољице из којих смо пили пре тридесетак година, а не ове сада које се користе и за чај и за белу кафу...


И то је то. Ништа специјално. Ништа скупо. Ништа напорно. Ко верује ( а има проблем) нека проба, ко не верује не треба ни да покушава. Бака која ми је за овај чај рекла, још ми рече: „Ко у чуда верује њему се чуда и дешавају“. И додаде да више нема шећерну болест, да је здрава ко дрен, иако је ихахај од кад се родила, да је мучи само једна мука за коју не зна лек, а то је старост и још шеретски  намигну па ми дошапну: „ако чујеш народни лек који враћа младост одма ми дојави.“


                                                   Нада Петровић

Ајд у здравље. Да сте ми живи и здрави.

ПС: за лек се никад не каже хвала, старо веровање.