четвртак, 17. новембар 2016.

Nada Petrović / Prodavačica knjiga




Prodavačica knjiga

"Malo njih zna šta hoće... Većinom se vrti u krug i traži nešto, ako im to nešto staviš ispred očiju, onda olakšavaš i sebi i njima, a izbor tog nečega sa naše strane zavisi od toga koliku će proviziju da dobijemo... Znači, neko plaća da se ljudi u knjižari osećaju staromodnima ako u zadnji deo odu, u onaj deo gde su klasici... Niko ne želi da bude staromodan, jer to ujedno znači da ima i zastarela shvatanja i da vuče u kontra smeru od progresa... A ako tako sagledamo stvar onda je i Dostojevski i Leonardo i Bah i mnogi koji su sada izloženi u galerijama pre za muzeje... A muzeji su magacini gde se izlaže ono što je pripadalo pokojnicima, ako se tako gleda onda muzej može da se shvati i kao pomoćna prostorija za odbačene stvari... I sam se tu pomalo osećaš odbačenim zato što ti je sve na dohvat ruke, a ipak van kontrole... Nemaš prava da kažeš da nešto nije u redu, da bilo šta kritikuješ, da se suprotstaviš, jer odmah će njih stotine i stotine da stanu sa druge strane i dokazuju ti da nisu u pravu... I kada bi ponaosob svakom od tih koji tvoje viđenje ne odobravaju uspeo da ukažeš na greške, na propuste i promašaje, kako da dokažeš ljudima kojih nema, vekovima koji su prohujali, klasicima koji su istrajali, a tebe i sve što je tvoje uskoro će da zaborave?... Uskoro je relativan pojam: Dan, dva, mesec, dva, godina, dve, jedno koleno, retko kada drugo, a kao po pravilu nakon drugog kolena tebe nema... I ničega nema od onoga što si ti sem nekoliko procenata krvi koje deliš sa potomcima... A potomci mogu biti geniji, mogu biti bleda lica svakidašnjice, ili ubice... Mogu biti u vremenu za koje nikada nećeš saznati da li traje“... Prodavačica knjiga naglo presta da govori, okrenu se ka meni i iznova postavi pitanje: „Izvinite, koju ste ono knjigu tražili?

                                              Nada Petrović




Нема коментара:

Постави коментар