Уста пуна земље
Као дете јела сам земљу.
Гребала темеље наше куће
и пуним шакама гурала у уста.
Сада су ми уста пуна камења.
Не смем да се насмејем,
испашће камење, срушиће се темељи.
Нада Петровић
Песма збирке "Додири"
Нема коментара:
Постави коментар