Milka Lazarević Gligorijević / Dve pesme

***

Proći će i ovo sumorno doba,

život nije nikakva mudrost

život sam sebe zivi

i kad nismo mi u njemu.

Ko vranac kad rije kopitom jakim

kopaš po njegovom tvrdom tlu

tražeci dragulj u svemu.

Ja dobro znam tu zemlju jalovu

neplodno tlo za rajsko bilje.

Gori ti razum u usijanom temenu,

u sivoj magmi i pepelu

koje nikada,

nije mirisalo na smilje.

***

Oprosti,

što ne umem da odem

k'o glumci

kad se zavese spuste

i priznam -

Sve je bilo uzaludno

pa mislim,

kako postoji negde

neka reč

koje se nisam setila

a mogla te je spasiti

Oprosti što se uvek ,

iznova vraćam

i što moj nespokoj

čudesno traje

u kutku gde zbližena

sa samoćom

priželjkujem tvoje uskrsnuće

a sve oko tebe miriše

na tamjan i bosiljak

                                                             

                                                                          Milka Lazarević Gligorijević

Fotografije iz albuma Nade Petrović