недеља, 13. март 2016.

Milka Lazarević Gligorijević / Dve pesme



***

Proći će i ovo sumorno doba,
život nije nikakva mudrost
život sam sebe zivi
i kad nismo mi u njemu.
Ko vranac kad rije kopitom jakim
kopaš po njegovom tvrdom tlu
tražeci dragulj u svemu.
Ja dobro znam tu zemlju jalovu
neplodno tlo za rajsko bilje.
Gori ti razum u usijanom temenu,
u sivoj magmi i pepelu
koje nikada,
nije mirisalo na smilje.






***

Oprosti,
što ne umem da odem
k'o glumci
kad se zavese spuste
i priznam -
Sve je bilo uzaludno
pa mislim,
kako postoji negde
neka reč
koje se nisam setila
a mogla te je spasiti
Oprosti što se uvek ,
iznova vraćam
i što moj nespokoj
čudesno traje
u kutku gde zbližena
sa samoćom
priželjkujem tvoje uskrsnuće
a sve oko tebe miriše
na tamjan i bosiljak
                                                             

                                                                          Milka Lazarević Gligorijević


Fotografije iz albuma Nade Petrović

Нема коментара:

Постави коментар