Fotografija N. Petrović
Groblja su naša
ogledala
Pre ili kasnije
svi ćemo stići do groblja
u početku plakati za onima koji se neće vratiti,
kasnije i
sami ostati ma koliko da nas je strah
ili da imamo posla
koja treba završiti na nekom drugom mestu...
U grobljima su naše
večne kuće, naša ogledala,
ovo ovde je privremeno
kao čekaonica ili motel kraj autoputa...
Danas sam se
osećala poraženo kao da mi je neko prag oteo,
kao da direktno iz
kuće na ničiju zemlju gazim...
Posmatrala sam stare
spomenike, izvaljene, polomljene,
pobacane na
đubrištu, zajedno sa prezervativima
i izbledalim
plastičnim cvećem.
Na njima je još
uvek moglo da se pročita
kada su im
vlasnici rođeni, ko ih je sahranio,
od koje su familije...Ponegde
šajkača se vidi,
negde kameni
stručak cveća ili zvezda...
Nama ne trebaju
dušmani
dovoljni smo sami
sebi,
čak i odviše za
zaborav...
Sram nas bilo, da
nas bilo...
...I nas će kad
tad pokriti celofan,
pokošena trava,
kompost i beli bagrem...
Nada Petrović
Groblje u Šumadiji
Fotografija N. Petrović
PS... Da ne zaboravim... Postoje drugačija groblja ali među drugačijim ljudima...
Okuno-in groblje –
Mt. Koya, Japan
(Fotografija sa neta)
Tužno
ОдговориИзбриши... Najtužnije je što je istinito...
Избриши