четвртак, 30. јун 2016.

Нада Петровић / У свеопштем ћутању



У свеопштем ћутању

Тонем као секира, као олово,
као прећутана мисао,
без снаге да руке подигнем,
без жеље да погледам да ли и сенка тоне.

Све је у мени отежало као конопља у мочилу,
као плуг у смоници који за пањ запиње,
као јаук међ’ длановима у минуту тишине.

Без мисли, без речи, без страха
и без олакшице,
без ичега што је било
или ће тек да буде,
без потребе да дугове урежем у рабош,
позивам скамењене људе да се опростимо.

Призивам сведоке невидљиве,
тестамент ћу још једном да препишем,
исправим правопис и ставим тачку на крају,
залићу уши воском тишине
и скаменићу се у свеопштем ћутању.


                                    Нада Петровић













2 коментара: