ИГРАЧИ... ТИ И ЈА
Нади Петровић
И данас ми се тако плаче.
Гледам Коловођу и Играче,
играју по старом — добро
познатом такту.
А Трубачи не посустају —
трубе ли трубе.
Загледам Коло бучно, Коло
Српско, виловито.
И Игра ми све теже пада —
више смета.
Док Твоје ријечи одзвањају:
Све је игра
и игра је Све,
између почетка
и краја тамног вилајета...
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар