МИРОСЛАВ Б.
ДУШАНИЋ
НА ПРОПУТОВАЊУ
и тако брзо воз
у ноћ уђе
као да му градова
никад доста
и нико не видје
и не ухвати
цијеле ноћи
ништа
и вратише се кући
назад
у омиљену улицу
тако радосно
као да је само ту
у осами
преживљавање
могуће
НЕ ПРЕПОЗНАЈЕМ СЕ
(НИ У ВРИСКУ)
Драги С., све што
написах и што
напишем, читам
себи сам,
читам редовно,
скоро сваки дан
и увијек се
разочарам...
Размишљам — ако у
пећини није
мрак, није ли мрак
у мени —
Хомер је био
слијеп, Хорхе Луис
Борхес ослијепио,
а видјели су све
то што ја нисам
способан да видим
—
ДАН
Дан се отвара
споро
Бешумно
Силази с брда
Земља стрпљиво
Чека свјетлост
Већ се назиру
путеви
А ја сам неодлучан
Којим да кренем
Истине се не
назиру
Фотографије Наде Петровић
Оде, оде наш драги Мирослав... Велики човек, велики песник.
ОдговориИзбришиEm mi ode Miroslav, em Stojadinović... U kratkom roku... Dvojica ljudi koji su mi davali nesebičnu podršku... Taman se nisam makar malo oporavila od odlaska jednog, ode i drugi...
Избриши