Укупно приказа странице

субота, 1. октобар 2016.

Мирјана Цветковић / Мало, велико моје



Мирјана Цветковић / Мало, велико моје






HOR DELFINA

Skupilo se celo jato
nisu ribe, nisu ptice,
čudno jato u sred mora
neke morske lutalice.

Srce ih na pesmu zove
slave nebo, slave more
i po neku manju ribu
da napune gladnu tibu.

Svi ko jedan ritam daju,
sve perajem po peraju
onda repom mala stanka,
ispočetka bez prestanka.

Kad čujete neku buku
to delfini prave frku.
Samo jedan celom jatu
peva kontru u inatu


КОШАВА
Куцнула кошава
Банату на врата
да прочешља поља,
да лишће замлата.

Дувала кошава,
Дунавом таласа,
чувајте се, чамџије
њеног бритког гласа!

Завија кошава
преко пола Срема,
затварајте прозоре,
са њом шале нема!

Стигла кошава
и до равне Бачке,
сакриле се гуске
и прозебле мачке.

Одакле ли бану
тај ветар што бесни?
Поцепан му капут,
опанци му тесни.

Време му је ваљда,
са јесени стиже,
а све јаче дува
што је зима ближе.

Нека, ветре, нека
дувај кад си луд!
Чак си и селице
потер’о на југ!

Мада, кад размислим,
ниси ни ти лош!
Све ми суво лишће
сатер’о у кош!

Дувај, ветре, дувај,
али немој дуго!
Досадиш ми, брате,
ја бих нешто друго!



ИГУАНИНА БЕБА

Мама тепа игуани:
Душо моја, грдобице!
Како ти је ружно лице,
како ти је смешан реп!

Мило моје, ружњикаво,
са тобом ми живот леп!

Ма, погледај очи само,
искочиле на две стране.
дивна моја, гадна бебо,
од поноса суза кане!

Има ли те где на свету
 тако грдне, тако миле?
Да сам друге пожелела
не би тако моје биле!

Буди бебо као мама,
грозна , красна игуана!




1 коментар: