Мирјана Цветковић / Мало, велико моје

Мирјана Цветковић / Мало, велико моје

HOR DELFINA

Skupilo se celo jato

nisu ribe, nisu ptice,

čudno jato u sred mora

neke morske lutalice.

Srce ih na pesmu zove

slave nebo, slave more

i po neku manju ribu

da napune gladnu tibu.

Svi ko jedan ritam daju,

sve perajem po peraju

onda repom mala stanka,

ispočetka bez prestanka.

Kad čujete neku buku

to delfini prave frku.

Samo jedan celom jatu

peva kontru u inatu

КОШАВА

Куцнула кошава

Банату на врата

да прочешља поља,

да лишће замлата.

Дувала кошава,

Дунавом таласа,

чувајте се, чамџије

њеног бритког гласа!

Завија кошава

преко пола Срема,

затварајте прозоре,

са њом шале нема!

Стигла кошава

и до равне Бачке,

сакриле се гуске

и прозебле мачке.

Одакле ли бану

тај ветар што бесни?

Поцепан му капут,

опанци му тесни.

Време му је ваљда,

са јесени стиже,

а све јаче дува

што је зима ближе.

Нека, ветре, нека

дувај кад си луд!

Чак си и селице

потер’о на југ!

Мада, кад размислим,

ниси ни ти лош!

Све ми суво лишће

сатер’о у кош!

Дувај, ветре, дувај,

али немој дуго!

Досадиш ми, брате,

ја бих нешто друго!

ИГУАНИНА БЕБА

Мама тепа игуани:

Душо моја, грдобице!

Како ти је ружно лице,

како ти је смешан реп!

Мило моје, ружњикаво,

са тобом ми живот леп!

Ма, погледај очи само,

искочиле на две стране.

дивна моја, гадна бебо,

од поноса суза кане!

Има ли те где на свету

 тако грдне, тако миле?

Да сам друге пожелела

не би тако моје биле!

Буди бебо као мама,

грозна , красна игуана!