Iza spuštene zavese...
Kada hoću nekoga ko je tužan da utešim
kažem mu da nisam plakala poslednjih 14 godina
i da je lako preživeti bez suza...
Prećutim da se nisam ni nasmejala
tih istih poslednjih 14 godina
i da se može preživeti i bez smeha...
Da...
Može se preživeti
i bez suza i bez smeha kao i bez pesama
ali bez maski nikako...
I zato...
Čim ustanem,
izvadim masku iz ormana,
stavim na ofinger lica i šetam je celog dana,
a kada se umori zaključam ulazna vrata
i ljuštim osmehe i suze
da bih ogoljena pred ogledalom samu sebe pitala:
Zašto šaptači nakon spuštanja zavese ćute...
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар