Нада Петровић / Између путева којима смо лутали

***

Моја Мари,

између путева којима смо лутали

и овог којим сада идем

огромна је провалија.

Време спутава кораке,

криви слику у огледалу, говорила си

и конвергенција и дивергенција су измишљене

да бисмо се у жижи нашли,

испред или иза,

свеједно.

Говорила си да је наш лимес Аурора Бореалис

и да су сви кораци испред трагање,

а иза лаж и превид.

Преводила си ми Коена који је муцао у трансу

и смејала се толико гласно да су се облаци размакли

и дуга се појавила...

Говорила си надахнуто, а ја сам знао

да то није текст који је он писао,

покрио сам ти усне врхама јагодица,

а дуга је гаснула у твојим зеницама

и враћали се градоносни облаци

и ћутање...

Како себи да опростим?

                                                                   Нада Петровић