субота, 10. јун 2017.

Nada Petrović / Međ zaboravljenima




Međ zaboravljenima

I sve bi ruke da mi je ruku
no bršljan prstiju po zemlji popao...
I sve bi oči da mi je očiju,
al život posta maska bezvida...

Majko...
Umirem ti od stida...

Sveću ne upalih
međ svećama ugašenim...

Ostadoh, ruševna i žalna,
s onima koji duše nemaju...

Zaboravljena
međ zaboravljenima...

                                                          Nada Petrović



Нема коментара:

Постави коментар