понедељак, 05. јун 2017.

Nada Petrović / Pesma je iz zaboravljene sveske...


Godinama unazad zapisujem direktno u komp sve ono što verujem da vredi da bude zapisano. Ima tu svega i svačega od priča, skica, pesama, delića romana, citata, recepata, šema za ručne radove, pa sve od nečega neznamnijašta... Nekoliko kompa sam za to vreme zamenila, a da se ni jednog trenutka nisam potrudila da bilo šta, sem dnevnika, u kome je opet sve i svašta, prenesem i sačuvam.

Pre nekoliko dana sam slučajno naletela na neke zabeleške za koje sam verovala da su se preselile u nepostojanje. Vratila sam ih u komp kao što se vraća odbačena garderoba... Naslovila sam fasciklu „ Zaboravljena sveska“... I pre nego što iznova nestanu poneku zabelešku počela sam da delim sa vama... A zašto to radim nemam pojma... Verovatno me pokreće osećaj da nisam sama međ izgubljenim rečima.


Mrtvi ugao izgubljenih dana

Ponekad bacim pogled
kroz rešetke slutnji i sumnji.
Vidi se memljivi okrajak neba
i čuje svađa kao kod dece:
“Učiteljice. on me gleda...“
Nisam sigurna da li taj glas sanjam
ili premotavam izbledelu traku sećanja.
Možda u mraku sa sobom razgovaram sama?
Nepremostive prepreke gorostasnih hridi zidova
vraćaju odjeke koraka i reči neizgovorenih:
„Čemu sloboda kad ti na njoj niko ne zavidi?“
Vraćam se u mrtvi ugao zaboravljenih želja
i zalivam voskom čekanja otvorene prelome
nasumično izabranih i izgubljenih dana.

Nada Petrović... Pesma je iz zaboravljene sveske...


2 коментара:

  1. „Čemu sloboda kad ti na njoj niko ne zavidi? То и није слобода, кад посла нема кад сте зависни!!!

    ОдговориИзбриши