Нада Петровић / Бежи мученица и крије се.

                          Извор Свете Петке у Ботуњу. Вода за коју се тврди да је лековита. 

                                           

Осамдесетих година прошлог века старице из комшилука су умеле да причају како су због те воде дуговеке и како су само због ње вид очувале, да им не требају наочаре кад конац у ушице утињу иако су добрано зашле у деведесете. 

                                       

Пре тридесетак година су обе луле на извору такав притисак имале да су балони морали да се држе, док се точи... Сада само на једној цевчици цигуља. 

                                    

Недалеко од извора бунар зарастао у шибље и коров. До њега се стиже дрвеним мостићем преко корита поточића који је пресушио. Вероватно ни у бунару више воде нема. 

                                     

У близини су два каменолома. У близини је и отпадни бетон са разрушених грађевина. Можда је ту и бетон из круга Заставе натопљен пираленом. Можда. У близини је и равница која је осамдесетих прошлог века хранила пола Крагујевца. 

                                     

Бежи вода од људи и нељуди, од зла, од мржње, од похлепе, од зависти. Бежи јадница у гудуре и неприступе. Бежи мученица и крије се.

                                  

Где ћемо и како ћемо ако нас и она напусти? Чиме ћемо језике опрати? За образе не питам. Са њих ни шмиргла не би црнило скинула. За душу не питам, још мало па ћемо остати обездушени.

                                  

                                          Црква Свете Петке у Ботуњу

                                                                   Текст: Нада Петровић

                                                       Фотографије: Нада Петровић