понедељак, 28. септембар 2015.

Нада Петровић / Поезија / Пре и после






Пре и после

Ушли смо у цркву,
целивали иконе,
прекрстили се,
упалили свеће за здравље
и изашли на прстима.

Пред вратима светиње
скинули смо бога са неба,
ореоле побацали свецима,
а други су се крстили за нама.



                                                                           Нада Петровић

                                                        ( Збирка Додири... 1995.г...)


4 коментара:

  1. (Кад нешто рушиш, ред је да обавијестиш оне "најближе" који те прате и који су твој блог/страну интегрисали... Да бисмо могли да извршимо потребне техничке захвате... А не да блејимо у "празан простор" и тражимо као лудаци грешке...)

    Поздрав!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kad mi nešto sruše prvo ja pokušavam da zaustavim sopstveno blejanje i levo i desno u pokušaju da se snađem... A kada se snađem nisam sigurna šta će da me snađe, pa sačekam malo da izbacim stabilizatore ( kao autodizalica) da se duplo ne blamiram... ( Hakovan mi je blog pa sam nekoliko dana pokušavala da ga sredim, na kraju ili su mi ga hakeri totalno sredili ili sam ja na kraju balade uspela da mu zadam završni udarac, više nisam sigurna)... Hvala Miroslave za SVE... Pozdrav...

      Избриши
  2. Извињавам се на "строгоћи"... Откада се ти извињаваш за критику!? :-) Ако ти је блог "хакован" и тада си могла да обавијестиш, понекад се изнађе рјешење. И мени се то више пута догађало. И сваки пут сам то јавно обзнанио, исто тако је чинио и господин Лукић. Понекад се "хакери" повуку, понекад се јави неко са стручним савјетом или понуди помоћ да блог "спаси"/"ресетује"... А не да уложени труд оде у провалију... Жао ми је...

    ОдговориИзбриши