Милорад Петровић
Сељанчица
(1875—1921)
ЈЕСЕН СТИЖЕ, ДУЊО МОЈА
Јесен стиже, дуњо моја,
јесен рана.
Од јесени до јесени,
све се село већ ижени.
Душо моја, бежи мени!
Не варај јарана!
Сваке ноћи, дуњо моја,
сваког дана,
бројим сате, мислим на те,
душо моја, умрех за те!
Буди моја, благо мени!
Не варај јарана!
Младост прође, дуњо моја,
младост рана.
Ја те, душо, жељан оста',
чекања је било доста.
Бежи мени о јесени!
Не варај јарана!
https://www.youtube.com/watch?v=KA-Gf4g_j6c
Нема коментара:
Постави коментар