Govor
Ive Andrića kod uručivanja
Nobeleove nagrade za književnost, Koncert Hol u Stokholmu, 10. decembar 1961.
„Moja domovina je zaista mala zemlja među
svetovima, kako je rekao jedan naš pisac, i to je zemlja koja u brzim etapama,
po cenu velikih žrtava i izuzetnih napora, nastoji da na svim područjima, pa i
na kulturnom, nadoknadi ono što joj je neobično burna i teška prošlost
uskratila. Svojim priznanjem vi ste bacili snop svetlosti na književnost te
zemlje i tako privukli pažnju sveta na njene kulturne napore i to upravo u
vreme kad je naša književnost nizom novih imena i originalnih dela počela da
prodire u svet, u opravdanoj težnji da svetskoj književnosti i ona da svoj
odgovarajući prilog. Vaše priznanje jednom od književnika te zemlje znači
nesumnjivo ohrabrenje tom prodiranju. Stoga nas ono obavezuje na zahvalnost, i
ja sam sretan što vam u ovom trenutku i sa ovog mesta, ne samo u svoje ime nego
i u ime književnosti kojoj pripadam, mogu tu zahvalnost jednostavno, ali
iskreno da izrazim.“
https://www.youtube.com/watch?v=5DIVq7EeJKQ
Нема коментара:
Постави коментар