Nada Petrović / Poezija / ***

***

Da su sada i ovde

Aurelije i Hadrijan bi besede započinjali

i završavali tvojim imenom,

moja Marija,

a ja bih skupljao vojsku

i zapalio Rim

ili otišao

kao što si ti otišla

kada sam se zatvorio krugovima

onoga što zavisi

i onoga što ne zavisi od nas

i izgubio u tom međuprostoru

i tražio izlaz do iznemoglosti,

ali bez tebe nije postojao put.

Ostao sam zarobljen sećanjima,

tek ponekad preko ograde provirim,

desi se slučajnost da na tren dva vidim

tvoju senku koja se mimikrijom pretvara

u dugu, Koena  ili Auroru Borealis

i jedino tada u vlastitom životu živim

sve ostalo je uloga kralja il` prosjaka

u predstavi koja mi je dodeljena.

                                                       Nada Petrović

Fotografija iz lične arhive