субота, 03. октобар 2015.

Нада Петровић / Поезија / Понекад....




Понекад....


Шта остаје
након угашеног светла?

Празна чаша на столу,
пепељара у којој догорева цигарета,
скидање маске у мраку,
и ћутање.

Ти ћеш се вратити сновима
онде где ја никада нисам била,
ја ћу у својим лутати
тамо где ти никад нећеш отићи.

Срешћемо се уморни и мрзовољни,
да бисмо закорачили у нови мрак.

По устаљеној навици
закачићемо  маске на офингере лица,
посматрати клатно на зидном сату,
чекати кукавицу да се јави,
тражити заборављене речи
које нису псовка...

Добро је понекад ћутати...


                    Нада Петровић





2 коментара:

  1. Ma dobro je ćutati, ali tišina je nekad opasna. Rečitija je od reči.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Речи и тишина... Простирка и покривка... Основа и потка...

      Избриши