понедељак, 05. октобар 2015.

Nada Petrović / Poezija / Marija Zlatnom Skarabeju




***

Sećaš se?
Ti si stajao i čekao da se pozdravimo
dok je voz kretao sa stanice,
dok su drugi što odlaze mahali,
dok sam plakala i pakovala slike
u raširene zenice i džepove...
Sećaš se?
Okrenuo si glavu na drugu stranu,
pevušio uz neku Koenovu pesmu,
nisi video Auroru Astralis,
ni suze na mom licu, niti pozdrav
koji sam ispisivala na magli stakla,
koji sam vrištala bez glasa,
kojim sam te molila
da se okreneš
i pogledaš me....
Sećaš se?
Moje vreme je sećanje,
na dan kada niko od nas dvoje
nije rekao ni reč...




                                 Nada Petrović


Нема коментара:

Постави коментар