недеља, 04. октобар 2015.

Нада Петровић / Поезија / Покушај



Покушај

Покушавам да верујем у светлост под капцима
док у мраку смишљам ћутање којим ћу се покрити,
док схватам да ми је сенка ближа од најближих
који долазе и одлазе, који ме дочекују или испраћају,
док слутим да су све љубави биле лаж и биле истина
и да сам ја и садашњост увек и изнова прст и нокат
а да је прошлост магла из које не постоји излаз
и будућност сумаглица где је у привиду пут.
Покушавам да окренем ћурак наопако,
да се сјединим са оним што јесте и да будем,
само да будем оно што јесам себи у себи,
да реч пустим да отече и врело пресахне,
да покривком обморам и пригрлим чекање,
да се у мени угаси свака жеља и жељковање,
као фитиљ догорели пламичак да утули.
Целу вечност увек изнова, а залуд покушавам. 

                                       Нада Петровић







2 коментара:

  1. Lepa pesma ifotografije.
    Ništa nije sasvim uzalud. Uspevaju oni koji ne odustaju!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kada su mi deca upisivala fakultete ispratila sam ih za drugi grad ovim rečima: Pokušajte... Jedino može da uspe onaj koji pokuša... A ako uspe najviše će mu zavideti oni koji nikada nisu pokušali... Deca više nisu deca, odrasli su ljudi... Pokušali i uspeli... A genski nam je da retko kad odustajemo... Hvala Snežana od sraca na komentaru... A fotografije... Pa pokušavam da uhvatim magiju trenutka... Ponekad uspem...

      Избриши