понедељак, 17. јул 2017.

Горан Ранчић / Прекопавање


Прекопавање

не крију од ноћи
своје беле капуљаче
њима крију своја лица
онда анђео рече богу
престани са овом игром
престани да окрећеш планету
твоја деца су гладна и црна
твоја деца нису твоја деца
твој живот није твој
твој живот је њихова игра
а њихова игра је празна
празна као око слепог миша
празна као атомска бомба
али не као башта у којој
сељанка мирише на перунике
а њена мусава деца се смеју
брковима од пекмеза
ето ти сад види шта ћеш

Горан Ранчић


Нема коментара:

Постави коментар