MALA ZA U DŽEP
Pre nekoliko meseci sam pretrčala preko knjige „Mala za u džep“ Boška Protića. Stislo me bilo sa svih strana. Posla nigde ni u najavi iako iza sebe imam 25 uspešnih godina na mestu šefa gradilišta. Evo me gde naleteh na neki poslić koji ukupno traje tridesetak radnih dana, po rešenju privremeno povremenog angažovanja. Lakše se diše. Volim svoj posao pa sam kao riba u vodi na gradilištu. A posle prašine gradilišta zasluženi odmor i knjiga u rukama. I to ne bilo koja knjiga nego ona koju sam već jednom u dahu pročitala.
U vremenu ludom u kom smo, gde se sve čini da zaboravimo ko smo bili i ko smo sada, u vremenu kada se rastura i urušava sve ono zahvaljujući čemu smo opstali, sebe sačuvali... U vremenu kada su najprodavanije knjige sponzoruša, kriminalaca, nadripisaca koji su deo sistema, bilo da su deo medijskog klana ili klanova po sistemu ja tebi ti meni... U vremenu kada se nagrade kote ko zečevi... U zemlji u kojoj će uskoro biti više konkursa i nagrada nego čitaoca... U državi u kojoj se knjige I.Bjelice i Alempijevićke gutaju ko alva... U izdavaštvu gde se, čim se namiriše tekst u kom se insistira na nacionalnom identitetu rukopis, bez čitanja odbacuje.... Van kruga dvojke koji je centar sveta... U takvom vremenu i u tom prostoru punim srcem mogu „Malu za u džep“ da preporučim jer od svih belosvetskih papazjanija koje nam truju mozak ovde ništa nećete naći. Ovde je naša duša međ koricama. Ona duša koja je željna srpskih reči i osećanja da se imamo zašta boriti u pokušaju sebe i svoj jezik da sačuvamo.
Ko bi nešto više da pročita o knjizi može ovde: http://
Pre nekoliko meseci sam pretrčala preko knjige „Mala za u džep“ Boška Protića. Stislo me bilo sa svih strana. Posla nigde ni u najavi iako iza sebe imam 25 uspešnih godina na mestu šefa gradilišta. Evo me gde naleteh na neki poslić koji ukupno traje tridesetak radnih dana, po rešenju privremeno povremenog angažovanja. Lakše se diše. Volim svoj posao pa sam kao riba u vodi na gradilištu. A posle prašine gradilišta zasluženi odmor i knjiga u rukama. I to ne bilo koja knjiga nego ona koju sam već jednom u dahu pročitala.
U vremenu ludom u kom smo, gde se sve čini da zaboravimo ko smo bili i ko smo sada, u vremenu kada se rastura i urušava sve ono zahvaljujući čemu smo opstali, sebe sačuvali... U vremenu kada su najprodavanije knjige sponzoruša, kriminalaca, nadripisaca koji su deo sistema, bilo da su deo medijskog klana ili klanova po sistemu ja tebi ti meni... U vremenu kada se nagrade kote ko zečevi... U zemlji u kojoj će uskoro biti više konkursa i nagrada nego čitaoca... U državi u kojoj se knjige I.Bjelice i Alempijevićke gutaju ko alva... U izdavaštvu gde se, čim se namiriše tekst u kom se insistira na nacionalnom identitetu rukopis, bez čitanja odbacuje.... Van kruga dvojke koji je centar sveta... U takvom vremenu i u tom prostoru punim srcem mogu „Malu za u džep“ da preporučim jer od svih belosvetskih papazjanija koje nam truju mozak ovde ništa nećete naći. Ovde je naša duša međ koricama. Ona duša koja je željna srpskih reči i osećanja da se imamo zašta boriti u pokušaju sebe i svoj jezik da sačuvamo.
Ko bi nešto više da pročita o knjizi može ovde: http://
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар