Ноћобдије
Дивљака на
дивљаку
свели пелцер
на сасушену
грану.
Голим каменом
на камен
огољени.
Знамени.
Изнад белих
дојки
ноћобдије
песак зубима
претварају у
млеко.
Испред и иза
толико близу
а у мени
одвећ далеко
смрт пукотине
сурутком
калеми.
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар