Православне цркве у Суботици
О православној цркви св.
Архангела Михаила, у центру Суботице, уместо мојих речи, хтедох у целости да
цитирам неки чланак са нета који ми се у првом тренутку учини веродостојним,
али касније када сам схватила да га је писао неко ко ни једним јединим
словцетом није желео да помене Цара Јована Ненада, а камо ли Србе на простору
Војводине пре Велике сеобе, па сам одустала сам. Овде ћу набацати само делове
тог чланка, оне делове за које ми се чини да имају валидну историјску подлогу:
„1690. године Срби су
подигли су своју прву богомољу западно од данашњег храма, при крају данашњег
парка у центру града. Била је изграђена од набоја и плетера, а након градње
нове цркве од тврдог материјала, на освећеном месту 1809. године постављен је
крст, који је касније премештен у порту цркве. У попису становништва у Сенти из
1767. године наводи се да је Српска православна црква у Сенти грађена „наново и
недавно од тврдог материјала, од цигала и камења. Према записима пароха
Тимотија Бранковића, прва црква од „тврдог материјала” грађена је на месту где
и данас стоји 1751. година. Иконостас у цркви је осликао 1782. године Јован
Исајловић Старији, „живописац из митрополитског Даља”. Црква је јако оштећена у
буни 1849. године. Касније је обновљена.“
„Од иконостаса, којег је
1782. године осликао Јован Исајловић Старији очуване су само две иконе: Исус
Христос, уље на дрвету и Крунисање Богородице, сликано уљем на платну. Према
писању Лепосаве Шелмић икона Цар Давид, коју је Јоца Вујић из Сенте, наш
познати колекционар уметничких слика и других вредности, добио на поклон од
Игњата Брановачког 1908. године, приписује се Јовану Исајловићу Старијем и
иконостасу цркве у Сенти, као и јако оштећена икона Апостола Јакова, коју је
Вујић касније набавио за своју колекцију. „
„Приликом радова на
рестурацији иконостаса и зидних слика које је изводио Покрајински завод за
заштиту споменика културе 1975. године, над централним делом храма, у другом
травеју свода откривене су слике које се приписују истом аутору. Откривен
живопис обогаћује фонд сликарских дела домаћих мајстора XVIII века, посебно
дела Јована Исајловића Старијег, сликара формираног под утицајем Теодора
Крачуна“
„Данашњи иконостас у цркви
рађен је након буне. Израда дубореза иконостаса била је поверена 1853. године
познатом мајстору Михајлу Јанићу из Арада. Позлату и марморизацију иконостаса,
певница, епископског стола, поверено је Александру Темпферу. Иконостас је
осликао Павле Симић, академски сликар бечке школе, један од првих представника
нашег романтизма, у периоду од 1859-1862. године.“
У тренутку када сам обилазила
цркву у унутрашњости је још увек била скела и паравани од платна, услед
реконструкције која је вршена ове године. Баш у тренутку када сам хтела да
приђем свештенику и питам за историјат цркве, започело је крштење једне бебе,
због тога сам одустала.
Одлучила сам други пут да дођем и
сазнам још нешто, није ми се дало. Исто ми је није дало ни да посетим
православну цркву у Александрову или Шандору како га неки зору. Само сам је
сликала споља у касним вечерњим сатима. Једино што сам сазнала је да је у
питању „Храм Светог великомученика
Ђорђа подигнут је у месту Велике ливаде – Александровоу у периоду између 1930.
и 1932. године. Иконостас су живописали сликари Зелински и Ђукановић 1937.
Године“.
Помало
ме збуњује што на нету не могу да нађем прецизне податке за имена православних
храмова да проверим да нисам случајно негде погрешила. Наиме, у Суботици је
толико много верских објеката, да не би било чудно да су се лицне у глави
прегрејале и негде спој направиле.
Кад
већ то помињем... Нигде на нету не могу да
нађем колико је оштећено православних храмова 1999., за време бомбардовања. Једино на шта налетех састоји се у
следећем: “По неким подацима НАТО злотвори су 1999. године гађали 68 манастира i 45 цркава“...
Фотографије и текст Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар