петак, 15. децембар 2017.

Nada Petrović / Kako noći, kako dane...



Kako noći, kako dane... 

Prazan astal, prazan krevet, prazno selo
i duša se isprazni, ostade ljuštura,
ostadoše obrazi suzama izbrazdani,
ostade pusto sećanje i prisećanje,
ono što me nekad radovalo sad davi,
ono čem sam se nadala davno zaobišlo,
onde gde sam išla putevi zakorovljeni,
al sve bi nekako, kako znam i umem,
i pocepane opanke i zakrpljene čarape,
i slamaricu iz koje trinja i prašina ispada,
i suv lebac što se kameni u bezubim ustima
i zimu što se primiče i bolest i jad,
sve bi ja ko i ranije, navikla sam i svikla,
al kako noći, kako dane, da prevalim,
kad ćutanje, ko krst se razapelo, u grudima
pa me iznova na sebe razapinje i zakucava?

                                           Nada Petrović

                         Fotografija je sa neta... Nisam pronašla ime autora... 


1 коментар: