Нада Петровић / Поезија / Покушај

Покушај

Покушавам да верујем у светлост под капцима

док у мраку смишљам ћутање којим ћу се покрити,

док схватам да ми је сенка ближа од најближих

који долазе и одлазе, који ме дочекују или испраћају,

док слутим да су све љубави биле лаж и биле истина

и да сам ја и садашњост увек и изнова прст и нокат

а да је прошлост магла из које не постоји излаз

и будућност сумаглица где је у привиду пут.

Покушавам да окренем ћурак наопако,

да се сјединим са оним што јесте и да будем,

само да будем оно што јесам себи у себи,

да реч пустим да отече и врело пресахне,

да покривком обморам и пригрлим чекање,

да се у мени угаси свака жеља и жељковање,

као фитиљ догорели пламичак да утули.

Целу вечност увек изнова, а залуд покушавам. 

                                       Нада Петровић