Нада Петровић / Чекање

Чекање

Не одлазим никуда,
нити се враћам.

Затворених очију сакупљам камење
које се котрља за нама.

На ивици између ничега и сада
разбијам водена огледала,
ћутањем утамничена
у једном од одраза.


                                                    Нада Петровић