недеља, 15. новембар 2015.

Нада Петровић / Да се пробудимо




Само одјеке чујемо


Јесу ли нас то заборавили
Свеприсутни и Свезнани?
Докле ће ова ноћ да траје?
Отегла се ко гладна година.
Огласише се и први и други петлови, а не свиће?
Погасише се све звезде и на крају Звезда Даница,
а ниоткуд ни са које стране ни трун видела,
пекари давно сручише потквас у наћве,
до сад им је прекипело на све стране,
теста до колена, до струка, до грла,
удавиће се у соли, брашну и води
док први зрачак падне на суварке и скине росу, 
            кресивом и кременом да ужагре искру,
пламичак да лизне шушке,цепљике и треске,
да набацају чамовину и огањ да подјаре,
лопови се давно скрасили у својим кућама,
ноћобдије и снохватачи куњају крај огњишта,
сове се трећи пут враћају из лова и изнова иду,
слепи мишеви прогледали на оба ока,
загледају у неверици куће које посташе пећине,
неко из даљине довикује, само одјеке чујемо,
Сунце вам калаисано, докле ћете да мртвујете,
будите Јутро, пробудите га, да се пробудимо.




                 Аутор песме и фотографије Нада Петровић










2 коментара:

  1. „Сунце вам калаисано, докле ћете да мртвујете,!!!!!Докле ће ова ноћ да траје? Покушао сам да "ухватим" најснажнију поруку стихова. ВРЕДИ ВРЕДИ!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nekada davno, na samom početku objavljivanja, neki meni dragi pisci i kritičari su govorili da mi je najjača tačka na kraju. U početku mi je pomalo bilo neprijatno, sve dok nisam shvatila da su mislili na poslednji stih u pesmi. Evo, ponovo se javlja to osećanje i taj smisao, što me čini pomalo setnom a još više radosnom. Hvala na komentaru.

      Избриши