понедељак, 30. новембар 2015.

Нада Петровић / Пећина одјека



Пећина одјека

Смрт ми је под ноктима
у јагодицама које би да куцају тестамент,
ал коме и шта оставити ?

Шта кад песник сем душе ништа нема,
а души је од рата наовамо пала цена,
у бесцење се распродаје на бувљацима.....

Молим Вас 176 грама душе песника...
Може...
Колико кошта ???...
Још мало па џабе...Тек да се нешто прода....
Нећу бадава...
Ово је бајата роба... Сви пишу...

Уписати књиге ?
Па тоалет папир више кошта, нарочито онај трослојни, миришљави....

Завештати ...
Шта урезати срцем без оловке ?
Шта???

Песник је лоша инвестиције,
за потомке...

Боље је бити убица,
дуже се памти....

И лакше заборавља...

У пећини одјека постављам питање...
Уклесала бих у зидове...

Раскућене речи , одјекује...

Раскућене речи....

                                                           Нада Петровић

Фотографија из архиве












Нема коментара:

Постави коментар