уторак, 16. фебруар 2016.

Биљана Китић Чакар / КАО МОЛИТВА





КАО МОЛИТВА

У гору, у воду, у безгласје таме
Где звук само срце препознати може
А стопа се мери тежином осаме
Властитога пакла, док мисли се множе

Заробљен у свету већ минулих дана
Рингишпил живота унатраг се креће
Иза врата прошлог још је пуно рана
Кочница животу и данима среће

Отргнут' се мораш али не знаш како
Руке спаса нема мада силно желиш
Недостаје права, да кренеш полако

У сутра без бола, па се само молиш
Прошлост да закључаш заувек у себи
Да се никад више повратила не би

Биљана Китић Чакар






Нема коментара:

Постави коментар