субота, 20. фебруар 2016.

Нада Петровић / Умберто Еко и маргиналне ствари




 Умберто Еко и маргиналне ствари

У сатима које проводим радећи маргиналне и споредне ствари које не захтевају ништа друго сем пегле, крпе за прашину, варјачу и сличне реквизите, којима као мађионичар крећем од нулте тачке да бих стигла до оног ћирибу ћириба, сад га видиш сад га не видиш; у сатима када се најежим од сопствених мисли куда и како даље, када се враћам у прошлост или покушавам да будућност сагледам, и уплашим се мрака који је и напред и иза; у тренуцима када покушавам да, макар на тренутак, заборавим да је све овде и сада, а да ја то што једино постоји ( јер прошлост је можда сан, будућност фатаморгана и опсана), утуцавам у авану механичких радњи које се виде тек када се не одраде; у таквим и тим сатима понекад слушам звучне књиге... Јутрос ме је изненадила вест да Умберта Ека више нема... Не зато што је млад или зато што ми представља проблем да схватим пролазност... Познајем многе који су дупло млађи од њега и који су тренутно на хемотерапији са тмурном прогнозом да ће бити срећници ако следеће новогодишње славље дочекају... И да не набрајам зашто све не у вези изненађења, довољно је да кажем да сам баш на пола слушања његове књиге „Име руже“, коју сам пре десетак година прочитала, па ми је ово подсетник, а треба се подсећати добрих и лепих ствари... Да... Треба се сећати и подсећати малих тренутака радости да би смо у смутним временима која су пред нама бар мирис среће у свим чулима задржали...

"Ime ruže" ovde možete poslušati 
https://www.youtube.com/watch?v=D7qWX0Jbodk    


                                                     Нада Петровић 





2 коментара: