Graditeljka
Pošla sam ka sebi
i udaljila se od sebe
zaboravila da čitam putokaze
da sledim predosećanje
Čula su zamrla
imam oči koje ne vide
i uši koje ne čuju
ni ukus ne osećam, niti miris
dodirom ne prepoznajem oblike
Pošla sam ka sebi
kao kada se putuje preko pučine
sa prslukom za spasavanje oko grudi
koji je napravljen za novorođenče
Guše me sopstveni strahovi
dave stečeni refleksi
navike zaustavljaju pokrete
Usamljena sam iako nisam sama
iza mene ljudi ili zveri
svojim telima bedeme prave
ne daju mi da se vratim,
da još jednom pokušam
Pošla sam ka sebi
ne znajući da su oznake postavljene
samo i jedino za one koji kreću
sve svoje prošlo i buduće da ruše,
a ja bih još uvek da gradim...
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар