„Обесни сте, децо... Не знате ви... Ем што не
знате, ем неће ни да знате... Само вас гледам са ови моји гледци... И што
видите не видите и што чујете не чујете...“, тако је све кренуло... Тим
речима... Чула сам их негде успут, на једно ушле, на друго изашле... Од тад је
многе росе подне покупило и још више џопке сунце избледело...
Понекад ми налети нека стара реч као зунзарица па
зврји и не да мира... Нарочито када читам новосклепане речи које на силу
покушавају да нам угурају под језик... Оне које у нашем оратењу висе ко учукани
тепавци на негдашњем нерасту... Оне које грубе говор и глагорање, око којих се
језик саплиће...
Погано је то што мнозина гњете речи, што и'у
градинче говора не негује, што и' у грне обданице не мета и што у огњиште
прадедовско се исшмркује...
Још колико сутра видела неће да буде... Удружило
се и кусо и репато да нам згасне последње тињалице...
Само још једну реч да рекнем, пре но што заклопим
вратнице... Знате ли шта је гологуза? Е то вам је травка која се још зове и
водопија, цикорија и голица... Али
једино гологуза показује за шта је, јер она је најбољи лек код пролива, сраћке,
трчкавца ил сад како нас научише дијареје... А голо-гуза, сама реч каже да је
учкур више на коленима но око појаса... Да онај кога често притерује на крају почне
да псује оног што је крпу за део где ноге почињу измислио...
... Ајд да истолкујем неке речи
-
Обесни
су сви они који су навикли на новотарију па старину не признају... Обесни су они
који преко погаче хлеба траже, обесни су они се спрдају са старим ма колико да
је добро и прихватљиво... Кад поменух реч спрдати, социра ме на попрђивање...
Скоро видех на сокоћалу да је кренуло и надпрђивање, то јест такмичење у
свирању прдежом...
-
Гледци
су зенице... За нас зеница нема дубљег значења ма колико гледали, али зато
гледци су оно кроз шта се гледа...
( у првом плану фотографије су два гасарчета, тиљалице, чуче...)
-
Тињалица,
гасарче и чуча су све синоними и означавају лимену посуду, са фитиљем која је
служила за осветљење... За натапање
фитиља се користио петролеј... Петролеј
се некада звао гас, па отуда гасарче... Поред гасарчета су девојке најчешће
клечале или чучале да би виделе ситна манистра која су низале на конац, који су
касније плеле на чипкама, најчешће као део народне ношње... Манистра су перлице
са толико маленим рупицама да у старо време није постојала игла којом су могле
да се нанижу, него конац влажио пљувачком, да би се уфитиљио... Тињалица као
назив је настало зато што је фитиљ тињао, а не горео као код свеће... У нашем
језику постоји и реч тиња која означава најситнији песак који се скоро у
прашину претвара... Веза између ове две речи постоји и отуд што се песковита прашина
која сјаји зове тињци, значи да тиња... У неким местима за овај тињац се каже
лескун ( или лискун) , али је лескун мало другачији, јер он се, кад се осуши, сабија, а тињац
се не може сабити... На другим местима се тињац назива и муљ, али и ту постоји
разлика... Наиме муљ се, кад се осуши, може у грудву стиснути, а тењац се
распада и наново у тињу претвара...
-
Џопке
је реч, колико је мени познато, која је
остала ван домашаја Вука који је речи скупљао... Означава одевне ствари
скупљене на гомилу... Понекад се реч џопке преводи и као прње, ал није исто...
Прње су најчешће делови одеће за бацање, старе, поцепане, избледеле... А џопке
су оне што се носе било свакодневно ил за празнике, али које су ваљане за и
пред свет а и за по двор... вероватно сада треба допунити шта значи „ за пред
свет“ и „ за по двор“, али ако кренем има да се затракам... Ево, опет... Затракати
значи изгубити се у простору, времену или у причи...
-
Оратење
је говор... Кад се оратило није се причало тек да се нешто каже, већ је свако
оратење дубље значење и смисао...
-
Рекох
„ грубе језик“, могла сам да кажем и да „руже језик“ као и то д га кваре...
наиме, и грубити и ружити значи нешто лепо покварити, претварати га у ружно...
-
„ко
учукани тепавци на негдашњем нерасту“ значи да је нераст- приплодни вепар
ујаловљен, то јест да су му бели бубрези без функције... А реч учукати значи
утуцати... И стварно, некада давно се нису ветеринари звали да штроје него су
још малим прасићима гњечењем уништавани тестиси, а ако се то не уради док су
мали онда се већим, скоро приплодним мушким свињама, то јест вепровима,
ударањем то јест чукањем одузимала полна моћ... Овде би требало да кренем да
причом о томе какво је месо од вепра који није учукан то јест уштројен, како се
чак и уднице осећају некако чудно... Па онда да објашњавам како су уднице сушено
месо... Али, то би се одужило ко гладна година...
-
Глагорање
је потпуно изгубљена реч... Значи говорење које тече као планински поток...
-
Грне
је земљани лонац за куваање варива на огњишту... Захваљујући овој речи добио се
назив заната – грнчар...
-
Ушмркује
знамо шта значи захваљујући онима који шмрчу, а ишмркивање је потпуно
супротно... Да се не би ишмркивало где год се стигне направљене су марамице...
-
Множина
је збир, гомила, шума, маса, руља, камара, а мнозина је један по један, дрво по
дрво, човек по човек, сламка по сламка... Мнозина је када свако има своје
мишљење и осећање, па макар се оно поклопило и прелило у свеопште реаговање и
деловање.... Масу предводи неко из масе и самим тим маса постаје јато, крдо,
чопор, једно тело, руља, колона...
У мнозини нема предводника, свако је сопствени светионик и гребен на
пучини...
-
Гњете
значи да трпа у уста, гура на силу... Најчешће ову реч користи неко ко посматра
неког ког не воли како једе... „ Да му зготовим да гњете“, то сам чула од баке
која је сваког дана од мужа батине добијала...
-
Трупило;
трупити значи банути, ускочити ненадно... Трупнути скочити у месту...
Ето
ја истолковах понешто, то јест преведох наше на наше... У ствари само делић
загребох и то по површини, јер свака је наша реч дубља од тишине и бржа од
мисли...
Полако
али сигурно слажу се речи у „Укровљеним речима“... Да л' ће икада угледати
светло дана не знам, как'о је време трупило и не верујем... Толико не верујем
да само сећања, мисли, речи набацам, тек толико да се не потикају... Ево
опет... Реч потикати значи загубити...
ПС:
Написано не проверавам у вези словних и граматичких грешкака... Што на ум то на
друм, говорили су стари... И још нешто се сетих да сам као мала чула: „не греши
само онај који ништа не ради“...
Ајд уздравље, одох да
ми табани виде пут...
Нада Петровић
Споменик породици, љубави и верности...Московска област...Фото:
Јелена Х
