Растанак
Нанизали смо циглу на
циглу,
направили зид плача,
заборавили прозоре
да нам светлост уђе,
сад плачемо у мраку.
Не видимо сузе туђе,
ни своје, само их
осећамо.
Преко зида не можемо,
кроз њега не смемо.
Зазидали смо се у ћутање.
Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар